U ovom članku
- Лисичарка није назив само једне врсте
- Лажни листићи су гребени срасли с месом гљиве
- Лисичарка је повезана с корењем шумског дрвећа
- Жута боја и мирис кајсије могући су, али нису правило
- Набори и чврсто месо стварају текстуру другачију од тестенине
- Паста с лисичаркама, лимуном и свежим першуном
- Четири питања за боље разумевање лисичарке
Kratak odgovor
Многе гљиве из родова Cantharellus и Craterellus, заједнички називане лисичаркама, уместо правих листића који се одвајају попут оштрица имају тупе гребене срасле с месом. У пасти с лисичаркама, лимуном и першуном ресторана Mahina Vegan Table печени комади лисичарке служе се са шпагетама, лимуном и свежим першуном.
Три кључа за разумевање лисичарке
- Линије испод шешира најчешће нису прави, појединачно одвојени листићи, већ тупи гребени.
- Лисичарке образују микоризу с корењем и повезане су са живим дрвећем у шуми.
- Жута боја и мирис кајсије јесу чести, али нема свака лисичарка исту боју и арому.
Detaljnije
Лисичарка није назив само једне врсте
Лисичарка је заједнички назив за више јестивих гљива из родова Cantharellus и Craterellus. Пошто бројне врсте имају сличан изглед, понекад су за њихово поуздано раздвајање потребни генетички подаци.
Пошто назив лисичарка обухвата више врста, овде се усредсређујемо на гребенасту грађу и екологију које су заједничке многим лисичаркама.
Лажни листићи су гребени срасли с месом гљиве
Испод шешира многих лисичарки налазе се тупи гребени који се спуштају ка дршци. За разлику од правих, танких листића који се одвајају као појединачне оштрице, ти гребени срасли су с месом гљиве и могу да се спајају један с другим.
Код бројних лисичарки ивица шешира је таласаста, а средина удубљена, па гљива добија левкаст облик. Ипак, код неких врста доња страна шешира готово је глатка и гребени нису изражени.
Лисичарка је повезана с корењем шумског дрвећа
Лисичарке образују микоризу око корења дрвећа и размењују материје с биљком. Пошто је однос са живом биљком домаћином важан за њихов животни циклус, екологија им се разликује од гљива које разграђују мртво дрво.
Шешир и дршка које видимо изнад земље нису цела гљива, већ плодно тело које ствара споре. Када знамо да су хифе под земљом повезане с корењем дрвећа, лисичарку више не можемо посматрати као издвојену грудву у шуми.
Жута боја и мирис кајсије могући су, али нису правило
Плодна тела лисичарки могу бити не само жута и наранџаста већ и кремаста, ружичаста, љубичаста или црна. Неке врсте имају воћну арому која подсећа на кајсију, док друге немају изражен мирис.
Није безбедно препознавати лисичарке само по боји или мирису. Ови подаци служе разумевању разноврсности гљива на тањиру, а не као упутство за брање и утврђивање јестивости дивљих гљива.
Набори и чврсто месо стварају текстуру другачију од тестенине
Месо лисичарке је чврсто и збијено. Уз танке, дуге шпагете, таласасти комади гљиве доносе разлику у облику и еластичности при жвакању.
Чак и под заједничким називом лисичарка, текстура може да варира у зависности од врсте, величине плодног тела и зрелости. Зато сваки комад није подједнако чврст и еластичан.
Паста с лисичаркама, лимуном и свежим першуном
Паста с лисичаркама, лимуном и першуном ресторана Mahina Vegan Table припрема се од шпагета, домаћег уљаног соса, печених лисичарки, свежег першуна, белог лука, лимуна и веганског пармезана у праху.
Када упознате таласасти шешир, тупе гребене и везу лисичарке са шумским дрвећем, она више није само непознат назив. Између мириса лимуна и свежег першуна можете осетити облик и еластичност комада гљиве, различите од шпагета.
Четири питања за боље разумевање лисичарке
- Да ли су све линије испод шешира лисичарке прави листићи?
- Нису. Многе лисичарке имају тупе гребене срасле с месом гљиве, чија се грађа разликује од правих, танких листића који се раздвајају попут оштрица.
- Да ли су све лисичарке жуте?
- Нису. Жута и наранџаста су познате боје, али постоје и кремасте, ружичасте, љубичасте и црне лисичарке.
- Да ли свака лисичарка мирише на кајсију?
- Код неких врста описан је мирис који подсећа на кајсију, али постоје и врсте без изражене ароме.
- Зашто лисичарке расту у шумама с дрвећем?
- Зато што многе лисичарке образују ектомикоризу с корењем дрвећа и размењују материје са живом биљком.
Пробајте пасту с лисичаркама, лимуном и першуном ресторана Mahina Vegan Table, у којој су печени комади гљиве упарени с лимуном и свежим першуном.
Погледајте пасту с лисичаркама
