U ovom članku
Kratak odgovor
Кнегиња де Полињак желела је да од Пуленка наручи музику за три клавира. Пуленк је предложио концерт за два клавира и оркестар, а кнегиња је прихватила. Композитор је солистичке деонице на премијери свирао са пријатељем Жаком Февријеом. На музику су утицали Моцарт, кога је волео, балијски гамелан који је чуо у Паризу и Равелово дело које је свирао припремајући концерт. Тако је 1932. настао концерт са измењеним нарученим саставом и две особе које заједно свирају.
Detaljnije
Кнегиња де Полињак као наручилац нових дела
Винарета Сингер била је кћи Исака Сингера, оснивача предузећа за шиваће машине. После удаје за кнеза Едмона де Полињака постала је позната и као кнегиња де Полињак. Супружници су водили музички салон, а и после мужевљеве смрти кнегиња је наставила да подржава музичаре. Наручивала је дела од различитих композитора и стварала прилике за извођење нове музике. Богатство стечено у послу са шиваћим машинама омогућило јој је да музичарима наручује нове композиције и обезбеђује њихово извођење. Салон супружника био је место сусрета композитора и извођача и представљања нове музике.

Кнегиња је од Сатија наручила Сократа, а од Фаље Луткарску представу мајстора Педра. Пуленк је њене наруџбине, Концерт за два клавира и Концерт за оргуље, завршио 1932. и 1938. Наручивала је дела различитих састава и размера од различитих композитора. Пуленку је најпре поверила концерт са двоје солиста, а затим и дело за оргуље. Подржавајући композиторе наручивањем нових дела, и њему је поверила музику коју ће два клавира свирати заједно.
Предлог да се три клавира замене са два
У кнегињином писму из 1931. јавља се замисао једног солистичког клавира и два клавира за пратњу. Пуленк је предложио промену у концерт за два клавира и оркестар, а она је прихватила. Смањење првобитно замишљеног броја клавира предложио је сам композитор. У кнегињиној замисли клавијатурни инструменти делили су соло и пратњу, док су у Пуленковом предлогу оба клавира остала солистичка, уз заједничко свирање оркестра. После његовог одговора промењен је наручени састав.
Пуленк и Жак Феврије свирали су два клавира на премијери у Венецији 5. септембра 1932. Дезире Дефо дириговао је оркестром миланске Скале. Пуленк је као аутор новог концерта учествовао и као солиста. Композитор и пријатељ поделили су два клавира чији је састав мецена прихватила и наступили заједно са оркестром. На премијери је композитор лично свирао један клавир, а са колегом пијанистом извео је две солистичке деонице. Дело завршено током лета исте године први пут је представљено на фестивалу Међународног друштва за савремену музику.
Улазак првог и другог клавира
Први став почиње са два кратка оркестарска акорда, после којих два клавира започињу покрет ударног карактера. Иако концерт има два клавира, прву мелодију спорог става композитор је најпре поверио једном извођачу. Солисти свирају исту врсту инструмента, али сваки има сопствену деоницу. Уместо уласка једног пијанисте после дугачког оркестарског увода, Пуленк је употребио оба клавира од самог почетка. Соло деонице почињу покретима који наглашавају ударање по диркама и настављају се заједно са оркестром. После таквог првог става следи спори други став Larghetto.
Larghetto почиње тако што први клавир сам износи лирску мелодију. Уласком другог клавира музика прелази у стил који је Пуленк тада радо користио. Први и други клавир улазе у различитим тренуцима, а та разлика повезана је са стилском променом. Уместо сталног истоветног учешћа оба инструмента, спори став најпре представља мелодију једног извођача. После прикључивања другог клавира показује карактеристике Пуленковог музичког језика.
Моцартове партитуре и Равелово ново дело
Пуленк је рекао да је у првој теми Larghetta желео да се врати Моцарту. Објаснио је и да цени мелодију и посебно воли Моцарта. Додао је да после моцартовске мелодије на почетку спорог става, са уласком другог клавира, музика брзо прелази у стил којим је тада писао. Почетак који подсећа на Моцарта и каснију промену објаснио је сам композитор. Стил композитора коме се дивио употребио је у првој теми, а наставак написао другачије.

Припремајући концерт, Пуленк је проучавао Моцартове и Листове концерте, а занимао га је и Равелов Концерт у Ге-дуру, премијерно изведен исте године. У кнегињином дому свирао је Равелово дело са Февријеом на два клавира. Човек који је припремао нови концерт најпре је са будућим колегом на премијери свирао ново дело другог композитора. Истовремено је проучавао Моцартове партитуре и испробавао Равелову музику на два клавира. И савремени концерт постао је грађа за припрему новог дела.

Елиот Картер је у оцени овог концерта из 1938. указао на делове који подсећају на музику Скарлатија, Моцарта, Шумана, Шабријеа и Стравинског. Високо је оценио и Пуленкову хармонију, осећај за оркестар и живост дела које спаја различиту грађу. У концерту је чуо и музику познатих композитора и Пуленкову посебност. Тако постоје одвојени записи о делима која је композитор проучавао током припреме и о утицајима које је други музичар препознао у завршеном концерту. Набрајајући композиторе из различитих епоха, Картер је истовремено оценио Пуленкову вештину обликовања концерта.
Балијски гамелан који је чуо у Паризу
Пуленк је 1931. на Париској колонијалној изложби чуо балијски гамелан. Ансамбл са Балија који је чуо на изложби касније је утицао и на Концерт за два клавира. С њим се повезује репетитивни, ударни звук клавира који се враћа у каснијем делу првог става. Уз европске концерте које је читао и свирао, користио је и музику коју је чуо на изложби. Није једноставно преписао балијски ансамбл за два клавира, него је особине тадашњег звучног искуства употребио у понављању и ударном карактеру солистичких деоница.
У првом ставу враћају се ударне фигуре, а у Larghettu моцартовска мелодија започиње нови став. Различита грађа постављена је у суседне ставове. Концерт карактерише и начин представљања кратких музичких целина које се понављају или мењају. После понављања два клавира у првом ставу, у следећем први клавир сам свира мелодију. Солистички инструменти остају исти, али се мењају број извођача на почетку и музички карактер. После уласка другог клавира следи нова стилска промена.
Мајка га је учила Моцартовој, Шубертовој и Шопеновој музици, а давала му је да свира и тада популарне романсе. Уместо студија на конзерваторијуму, Пуленк је клавир учио код Рикарда Вињеса. Вињес га је упознао са Дебисијевом, Стравинсковом и Сатијевом музиком. Код куће је сусретао класичне клавирске комаде и познате песме, а код учитеља нову музику. Мајчина настава и учење код Вињеса укључивали су различите композиторе и дела. И пре компоновања концерта учио је свирајући музику различитих епоха.
Двојица премијерних извођача са истим учитељем
Феврије и Пуленк рођени су 1899. и обојица су клавир учили код Вињеса. Два човека рођена исте године и школована код истог учитеља седела су заједно за клавирима на првом извођењу новог концерта. Вињес је био пијаниста који је премијерно извео многа нова дела Дебисија и Равела. Његова два каснија ученика поделила су клавире на премијери истог концерта. Феврије, који је са Пуленком свирао Равелов концерт у кнегињиној кући, припремао је и Пуленков нови концерт. Улоге кнегиње која је наручила дело, композитора Пуленка и солисте Февријеа повезане су кроз припрему и извођење.

Махинине листе за ручак и вечеру укључују Larghetto у извођењу Ан Кефелек и Жан-Бернара Помјеа. Каснији пијанисти поделили су солистичке деонице које су на премијери свирали Пуленк и Феврије. На почетку први клавир сам изводи моцартовску мелодију, а после уласка другог музика прелази у Пуленков стил. Три клавира које је кнегиња првобитно замислила замењена су са два соло клавира и оркестром. У саставу који је композитор предложио двоје извођача користи исту врсту инструмента, али мелодије започиње у различитим тренуцима.
Музика коју слушамо у Махини
Махинина музика укључује Larghetto који заједно свирају Ан Кефелек и Жан-Бернар Помје. Иза музике у којој два клавира деле мелодије стоје приче о мецени која је наручила дело и пријатељу који је учествовао на премијери. Ако током оброка чујете овај комад, обратите пажњу и на редослед уласка двоје извођача.





