U ovom članku
Kratak odgovor
Мелодија коју енглески рог свира у Дворжаковој симфонији Из Новог света касније је добила речи. То је песма Goin’ Home коју је Вилијам Армс Фишер направио 1922. Пре тога, уз Дворжака док је писао симфонију био је млади музичар Хари Берли, који му је певао афроамеричке духовне песме научене од деде.
Detaljnije
Младић који је чекао у снегу да чује извођење
Берли је одрастао у Ирију у америчкој савезној држави Пенсилванији. Музику је учио од мајке, а афроамеричке духовне песме од деде по мајци, који је био роб и новцем откупио сопствену слободу. Берли је певао у црквама и на локалним приредбама и учио клавир и певање. Био је у хоровима епископалне катедрале, презбитеријанске цркве и јеврејске синагоге у Ирију; различито време служби омогућавало му је рад на више места. Песме научене у породици и музика локалних богослужења касније су се наставиле у његовом певању и аранжирању.
У позним тинејџерским годинама Берли је, желећи да чује мађарског пијанисту Рафаела Јозефија, чекао на снегу испред куће. Била је то кућа Елизабет Расел, код које је радила његова мајка. Гости су примани по расној припадности, па није могао да уђе као слушалац. Разболео се, а када је мајка сазнала разлог, замолила је Расел да га запосли као вратара. Радећи тај посао чуо је наступе музичара попут Тересе Карењо и Итала Кампанинија.
Берли је 1892. добио стипендију и уписао Национални музички конзерваторијум у Њујорку. Дворжак је био директор исте установе и често га молио да пева. Према Берлијевим каснијим сећањима, композитор који је дању радио слушао је његово певање после вечере. Берли је певао песме афроамеричких заједница које је познавао. Једно од Дворжакових музичких искустава у Америци било је тако непосредно слушање гласа другог музичара.
Расправа о америчкој музици
Џенет Тербер, оснивачица конзерваторијума која је позвала Дворжака, желела је да школује музичаре у Америци. Школа је пружала прилику за упис и студентима који нису били белци. Дворжак је предавао композицију и дириговао оркестром. Изван школе, Њујорк је имао много немачких музичара и критичара, са којима је разговарао на немачком. Симфонију Из Новог света припремао је у средини где је композитор из Чешке подучавао америчке студенте и одржавао односе са европским колегама.
У мају 1893. Дворжак је јавно тврдио да се посебна америчка композиторска традиција може развијати на основу афроамеричких мелодија. Многи амерички музичари тада су немачку симфонијску традицију сматрали мерилом. Џон Ноулс Пејн са Харварда мислио је да су новине погрешно пренеле Дворжакове речи. Композиторка Ејми Бич слагала се са употребом народне музике, али је доводила у питање да ли афроамеричка музика представља целу Америку. Покренута је расправа о томе коју музику композитори треба да уче.
Дворжак је већ радио са чешком народном музиком и западним композиторским техникама. И у песмама које је чуо у Америци запазио је мелодије засноване на пет тонова и синкопе. Синкопа мења ритам наглашавањем места које се обично пролази слабије. Занимали су га не само називи познатих песама него и начин грађења мелодије и ритма. На основу песама које му је Берли пренео написао је нове теме и развијао их у симфонији са четири става.
Симфонија из 1893. и песма из 1922.
Симфонија Из Новог света завршена је у Њујорку 1893. Њујоршка филхармонија премијерно ју је извела у Карнеги холу 16. децембра те године под управом Антона Зајдла. Познату тему другог става, Largo, компоновао је Дворжак. Свира је енглески рог. Иако је једноставна фраза налик старој народној песми, песма под насловом Goin’ Home настала је касније. Иста мелодија данас се чује у симфонији и вокалном делу захваљујући компоновању и аранжирању у различитим временима.
Фишер је био амерички музичар који је учио код Дворжака. Присетио се да му је 1922, док је свирао клавирски аранжман Larga, на памет дошао израз о повратку кући. Од њега је развио речи песме Goin’ Home. Симфонијској мелодији додао је људски глас и реченице. Слушалац који познаје наслов о повратку кући уз исту мелодију може да призове садржај песме. Тако је раније објављена оркестарска музика почела да се памти по наслову касније песме.
Фишеров Goin’ Home објавио је бостонски Oliver Ditson 1922. Сачуване су и ране партитуре за низак глас и клавир. На корицама стоје Дворжаково и Фишерово име и објашњење да музика потиче из Larga симфоније Из Новог света. Певач пева Фишерове речи, а пијаниста прати уместо оркестра. Мелодија оркестра тако је пренета у заједничко извођење соло певача и пијанисте.
Чешко село у Америци у којој је боравио
После завршетка симфоније Дворжак је лето 1893. провео у Спилвилу у Ајови. Помоћник Јозеф Коваржик препоручио је свој родни крај као место за одмор. У малом селу чешких досељеника постојали су црква са службама на чешком и школа. Када су деца која су остала у Европи стигла у Америку, породица је заједно отпутовала возом у село. У писмима пријатељима у домовини Дворжак је живот у Спилвилу упоређивао са боравком у бохемијској Високој.
Рано ујутру шетао је и свирао оргуље у цркви Светог Вацлава. Пре подне је компоновао, а после подне проводио време са породицом или посећивао околна села. Увече је слушао приче мештана о насељавању у Америци. Старији становници радовали су се када је на оргуљама свирао познате црквене песме. Тог лета написао је Амерички гудачки квартет и Гудачки квинтет. Два дела настала уз суседе са којима је могао да говори чешки и поново окупљену породицу, после симфоније завршене у Њујорку, постала су репрезентативна музика његовог америчког живота.
Каснија музика човека који је певао Дворжаку
Берли је 1892. наступио у Карнеги холу са сопраном Сисијеретом Џоунс. И после напуштања конзерваторијума радио је као певач и композитор. Касније је на истом месту певао сопствене песме, а његови аранжмани духовних песама коришћени су у наступима других музичара. Био је и студент који је Дворжаку певао духовне песме и уметник који је сам наступао, компоновао и настављао сопствени рад. Традицију коју је пренео као студент касније је ширио наступима и публикацијама.
Берли је 1894. добио место солисте у епископалној цркви Светог Ђорђа у Њујорку. Неки верници противили су се зато што је био Афроамериканац, али је тамо певао много година. Певао је и у другој верској заједници, уређивао партитуре код издавача и објављивао своје соло песме и аранжмане духовних песама. Читајући о утицају тих песама на Дворжакову симфонију, вреди погледати и Берлијев каснији рад. Наставио је да песме научене у породици прилагођава концертном извођењу.
Берлијев аранжман Deep River снимљен је 1916. На снимку га пева баритон Оскар Сигл уз оркестарску пратњу. Берлијева улога није била да компонује нову песму него да постојећу прилагоди извођењу. Традиционалну песму обликовао је за солисту. Ако после слушања Larga потражите овај снимак, можете упоредо упознати традицију коју је пренео Дворжаку и његов аранжерски рад. Deep River и Goin’ Home ушли су у репертоар певача различитим путевима.
Largo који слушамо у Махини
Махинине листе за ручак и вечеру садрже почетак Larga под управом Мариса Јансонса. За вечеру можете чути и Солтијево извођење и извођење Лондонске филхармоније. У целом Largu после мелодије енглеског рога следи контрастна музика, а затим се враћа почетна мелодија.
Уз Largo можете потражити и Deep River у Берлијевом аранжману. У Goin’ Home Фишер је оркестарској мелодији додао нове речи, а у Deep River Берли је традиционалну духовну песму прилагодио соло гласу и пратњи. Једно дело прешло је из симфоније у песму, а друго из наслеђене духовне песме у концертни репертоар. На објављеним партитурама стоје имена Берлија и Фишера, а певачи су наставили да изводе њихову музику. Можете упоредо слушати Goin’ Home, где енглески рог симфоније и соло глас деле исту мелодију, и Deep River који је пренео Берлијев аранжман.
Музика коју слушамо у Махини
У Махини пуштамо Largo из симфоније Из Новог света. Уз ову мелодију можете са особом са којом сте дошли разговарати о песмама које је свако од вас слушао у родном крају. Својим сећањима можете додати нешто разговору о песмама које су делили Дворжак и Берли.
