U ovom članku
Kratak odgovor
У децембру 1888. Сати је рекламирао своје партитуре у часопису La Lanterne japonaise кабареа Le Divan japonais. Под псеудонимом Виржини Лебо написао је да стижу писма са питањем где се могу наћи његова сабрана дела, а затим навео да сабраних дела још нема, али да се Гимнопедија бр. 3 може купити на одређеној адреси. У реклами је преувеличао сопствени значај и томе додао шалу. Младић који је на Монмартру зарађивао свирајући клавирску пратњу написао је исте године три Гимнопедије. Седамнаест година касније поново је уписао школу да би учио контрапункт.
Detaljnije
Од конзерваторијума до Монмартра
Сати је 1879. уписао Париски конзерваторијум. Из школе је отпуштен 1882, поново се уписао 1885, али је наредне године отишао. После више долазака и одлазака почео је да ради као музичар на Монмартру. Студије на првом конзерваторијуму није завршио. Изван школе компоновао је клавирске комаде и објављивао своје партитуре. Пошто је наставио да компонује, ипак је поново потражио место за учење. У тридесет деветој уписао је Schola Cantorum и почео да похађа наставу контрапункта. Композиторске технике учио је у другој установи од оне коју је напустио у младости.

Сати се 1887. настанио на Монмартру. Свирао је клавирску пратњу у Le Chat Noir, а касније је радио и у Auberge du Clou. Био је пратилац који је седео за клавиром док је певач певао. У то време писао је и сопствене комаде за соло клавир. Зарађивао је пратећи туђе песме, а своју музику записивао у партитуре. У Auberge du Clou упознао је Дебисија, композитора који ће касније оркестрирати његове клавирске комаде. Колегијални однос започет на радном месту довео је до нових аранжмана и извођења.
У Le Chat Noir, који је Родолф Салис основао 1881, окупљали су се песници, певачи, писци и сликари. Ту су приређиване певачке представе, издаван часопис и извођено позориште сенки. У позоришту сенки светлост је пројектовала фигуре на платно, а оне су се померале пратећи ток приче. Људи који су припремали различите представе и публикације кабареа радили су на истом месту. Клавирски пратилац свирао је музику, песници и писци писали су текстове, а заједнички припремљене представе и часописе нудили су публици и читаоцима.
Три клавирска комада са именом из антике
Сати је 1888. написао три Гимнопедије. На аутографу прве стоје место настанка, Париз, и датум, фебруар 1888. Дело је написао недуго после пресељења на Монмартр. У рукопису је датум завршетка комада, а у реклами адреса на којој се партитура може купити. Клавирски комад који данас слушамо на снимцима Сати је најпре написао руком, а затим представио као штампану партитуру.

Назив Гимнопедије преузет је од старогрчке свечаности и плеса. Рана партитура прве Гимнопедије носи и поднаслов Антички плес. Сати је тај израз употребио као наслов клавирског комада написаног у Паризу. На партитури су једно уз друго стајали назив који упућује на антички плес и ноте намењене савременом клавиру.
У рано издање партитуре укључио је и стихове из песме Антички људи свог пријатеља, песника Контамина де Латура. У песми се јављају називи плесова сарабанда и гимнопедија. Пошто је за наслов комада одабрао име плеса, представио је и песму у којој се то име појављује. Уз сопствену клавирску музику објавио је стихове колеге песника. Тако је рано издање спојило музику коју је сам компоновао са текстом његовог пријатеља.
Упутство за извођење: споро и болно
Махинина листа за ручак и вечеру укључује Гимнопедију бр. 1 у извођењу Ан Кефелек. У називу нумере стоји Lent et douloureux, упутство које значи споро и болно. Сати је спојио реч која одређује брзину са речју која описује емоционални карактер. Иако је комад на компилацијама познат као мирна клавирска музика, у оригиналној партитури остала су ова два композиторова израза.
Комад чине спора пратња у троделном метру и једноставна мелодија. Сати је постављао акорде један за другим, а дисонанце које настају у њима није одмах разрешавао. Дисонанца је комбинација тонова која ствара напетост када они звуче истовремено. При преласку на следећи акорд Сати је писао тако да се та звучност још чује, уместо да напетост одмах разреши.
Док се пратња понавља, мелодија се наставља над њом. Музика је састављена тако да понавља малу количину материјала, а задржава звучност акорда. Сати је одабрао једноставан материјал, обликовао га у троделном метру и упутствима за извођење одредио брзину и карактер.
Упис у тридесет деветој и испит из контрапункта
Сати је 1905, у тридесет деветој, уписао Schola Cantorum. Од 1888, када је написао Гимнопедије, прошло је седамнаест година. Овог пута учио је контрапункт, композиторску технику у којој се различите мелодије воде истовремено. Почео је да учи како би проширио музички језик и облике које је могао да користи у својој музици. Композитор који је већ објавио клавирске комаде сада је изнова проучавао односе међу мелодијама. После рада у кабареу и објављивања сопствених дела вратио се улози студента који похађа наставу и ради задатке.

Сати је 1908. положио годишњи испит из контрапункта са врло високим успехом. На уверењу које је потписао Венсан д’Енди стоји и да је испунио услове за почетак студија композиције. Студент који се уписао у тридесет деветој похађао је наставу и завршио испит. Композитор који је напустио Париски конзерваторијум, радио у кабареу и објављивао клавирске комаде сада је прошао оцену школе Schola Cantorum. После једноставних акорда у Гимнопедијама научио је технику истовременог вођења више мелодија. Школа је резултат тог учења забележила оценом и потписом.
У Сократу из 1918. Сати је музички обрадио Платонове дијалоге. Док је раније у Гимнопедијама користио име античког плеса и стихове пријатеља, у овом делу Платонове реченице поверио је гласу. Ова два дела која користе античку грађу имају различит састав. Једно је клавирски комад са насловом и стиховима, а друго вокално дело у којем се певају старе реченице. Речи одабране из старе књижевности и плеса употребио је у различитим делима. И после клавирских комада из времена када је у кабареу рекламирао партитуре, наставио је да користи књижевна дела као музичку грађу.
Гимнопедије из 1888. и музика намештаја из 1917.
Сати је музику намештаја осмислио 1917, касније од Гимнопедија из 1888. У тексту послатом Коктоу указао је на обичај да се валцери и оперске фантазије користе на различитим приредбама. Објаснио је да жели да ствара музику према потребама свакодневног живота, уместо да се за то користе композиције настале са другом сврхом. Замисао је била да музика постане део свакодневице као што се намештај поставља у животни простор. Између настанка клавирских соло комада и објашњења ове замисли прошло је двадесет девет година.
У галерији Барбазанж 8. марта 1920. Сатијева музика намештаја извођена је између делова представе Макса Жакоба. На истом месту где је боравила публика приређени су и позориште и музика. Сати је тражио намену другачију од засебног програма усредсређеног само на слушање музике. На стварној приредби представио је музику за потребе свакодневице о којој је писао Коктоу. Од времена када је 1888. сам продавао клавирске партитуре прошло је много година. Сада се бавио тиме како да користи музику у галерији у којој се изводи представа другог писца.
Сатија је занимала улога музике у животном простору. Коктоу је критиковао праксу употребе валцера и оперских фантазија на другим приредбама и најавио да ће писати нову музику прилагођену свакодневном животу. Та замисао може се довести у везу са касније широко распрострањеном позадинском музиком. Сати је тада пре свега желео да смањи звук који надвладава разговор. Када људи разговарају и слушају музику у истом простору, желео је да компонује према намени тог простора.
Дебисијева оркестрација и Сатијев каснији рад
Дебиси је оркестрирао Гимнопедије бр. 1 и 3. Аранжмани су изведени 20. фебруара 1897. у париској дворани Érard под управом Гистава Дореа. Композитор је комаде које је његов колега написао за клавир расподелио међу различите инструменте. Дебиси, са којим је Сати успоставио однос у кабареу, представио је његову музику у другом саставу. Два комада композитора који је сам рекламирао партитуре овом приликом су изведена са диригентом и оркестром.

Сати је 1888. дао клавирским комадима назив плеса и рекламирао партитуре у часопису. Године 1905. уписао је школу да учи контрапункт, а 1908. завршио испит. Касније је предложио музику намештаја и Платонове реченице претворио у певање. Човек који је радио као пратилац писао је своје соло комаде, а и после објављених дела поново је похађао наставу. У партитуру Гимнопедија уписао је споро и болно, а у рекламу за продају унео преувеличавање и шалу. Сати је своју музику објављивао сам обликујући наслов, ноте и текст који представља партитуру.
Музика коју слушамо у Махини
У Махини пуштамо Гимнопедију бр. 1 у извођењу Ан Кефелек. Ако препознате овај комад, можете особи са којом сте дошли испричати о Сатијевој духовитој реклами за партитуре или о томе како је у тридесет деветој поново постао студент.





