U ovom članku
Kratak odgovor
„Гимнопедија бр. 1“ композитора Satie прва је од три композиције написане 1888, а у партитури стоји упутство „споро и болно“. Лева рука понавља правилан корак, наизменично постављајући дубок бас и акорд изнад, али положај баса и боја акорда непрестано се мењају, док мелодија десне руке над њима дише реченицама различите дужине. Понавља се оквир, али се раздаљине и боје у њему мењају, па музика није досадна копија.
Три места на којима се чује промена унутар понављања
- Све три „Гимнопедије“ написане су 1888, а бр. 1 тече у спором троделном метру.
- Иако образац бас — акорд у левој руци делује исто, положај тонова и састав акорда непрестано се мењају.
- Дужина реченице и паузе у мелодији десне руке не поклапају се с правилним кораком пратње и стварају дуг дах.
Detaljnije
Три гимнопедије написане 1888.
Аутографске партитуре три „Гимнопедије“ чувају се у Националној библиотеци Француске. На бр. 1 стоји 2. месец 1888, на бр. 2 — 3. месец, а на бр. 3 — 4. месец; бр. 1 је први пут објављена у часопису у 8. месецу исте године. Прво самостално издање композитора Satie појавило се 1895.
Није лако сасвим утврдити порекло необичне речи „гимнопедија“. Пре загонетке наслова може се чути веома једноставан клавирски корак. Уместо великог развоја, Satie нас задржава уз ситне разлике у акордима и мелодији унутар поновљеног оквира.
Лева рука гради под са само два покрета
Лева рука једном огласи дубоки бас, па изнад њега постави акорд, и тај покрет понавља. Правило „ниско — високо, ниско — високо“ постаје корак целог дела. Образац је толико јасан да и слушалац који га први пут чује брзо проналази основу.
Ипак, бас не остаје на истом месту и мења се састав акорда. Раздаљина између дубоког тона и акорда изнад шири се и сужава, па се просторни утисак мења. Исти ритам и покретна хармонија истовремено стварају блискост и необичност.
Десна рука не хода у одељцима пратње
Мелодија десне руке не започиње нову реченицу са сваким акордом леве. Неки тон дуго остаје, нека реченица прелази преко тактице, а пауза долази раније него што очекујемо. Делује као да једна особа слободно говори замишљена преко правилних корака.
Први пут само запевушите мелодију, а други пут пратите леву руку. Када их трећи пут чујете заједно, ослушните где се крај мелодијске реченице и промена акорда пратње поклапају, а где се разилазе. Управо то размимоилажење даје време једноставном обрасцу.
„Споро“ није исто што и „непокретно“
Француско упутство у партитури бр. 1 гласи Lent et douloureux, односно „споро и болно“. Спор темпо не значи да сваки акорд треба тешко притиснути и зауставити, већ да му се допусти да довољно звучи, а да се не изгуби велики пулс наизменичног баса и акорда.
Ако је сувише споро, реченица се распада; ако је пребрзо, промене акорда пролазе непримећено. Када упоређујете добра извођења, мање гледајте трајање у минутима, а више слушајте да ли корак леве руке тече и да ли десна има простора да дише.
Када се вратимо на исто место, сећање на акорд је другачије
Када се позната мелодија врати, али акорд испод ње није сасвим исти као први пут, мења се и емоционална температура. Слушалац истовремено препознаје мелодију и осећа да се окружење променило. Понављање не скраћује оно што смо већ чули, већ ствара оквир у којем разлика постаје јаснија.
Једном узастопно чујте почетак дела и сличну мелодију у каснијем делу. Довољно је упоредити једну ствар: положај баса, светлину акорда или време које остаје после краја мелодије. Када откријете ситну разлику, понављање више није позадина, већ тема дела.
Зашто тихо понављану музику држимо близу
„Гимнопедија бр. 1“ не усмерава пажњу на гласноћу или брзу виртуозност, већ на поновљен ритам и ситне промене акорда. Сталан корак даје мерило за поређење, а бас и мелодија који се мењају у њему показују звуком да једноставност није исто што и непроменљивост.
Mahina Vegan Table пушта класичну музику у простору за обедовање. У овом часопису настављамо да причамо једноставне приче о променама акорда и мелодије које можете открити у класичним делима.
Четири питања за разумевање понављања у „Гимнопедији бр. 1“
- Да ли је гимнопедија само једна композиција?
- То је заједнички наслов три клавирске композиције које је Satie написао 1888, а најчешће извођена бр. 1 прва је међу њима.
- Да ли лева рука до краја понавља исти акорд?
- Ритмички оквир је сличан, али бас и састав акорда непрестано се мењају. Исти је покрет, а боја тонова путује.
- Да ли „споро и болно“ значи да треба свирати крајње споро?
- То није само упутство за брзину. Боље га је разумети као карактер који у спором пулсу заједно гради тежину акорда и израз мелодије.
- Шта се најлакше може ухватити при првом слушању?
- Најпре ухватите два покрета леве руке — дубок бас и акорд изнад који се смењују — а затим слушајте где се завршава реченица десне руке.
Проверите актуелне информације за посету и простор ресторана Mahina Vegan Table.
Погледајте информације за посету ресторану Mahina Vegan Table
