U ovom članku
  1. Рамоова музика на концерту 1903.
  2. Спорови о првој опери и Рамоова сабрана дела
  3. Слободна употреба сарабанде
  4. Дебисијева клавирска музика и уређивање опере
  5. Савременик пронађен у прошлости
  6. Музика коју слушамо у Mahina

Kratak odgovor

Дебиси је 1903. чуо Рамоову оперу „Кастор и Полукс“ и написао повољну критику у листу „Жил Блас“. Две године касније завршио је прву свеску клавирских „Слика“. Прва композиција била је „Одсјаји у води“, друга „Посвета Рамоу“, а последња „Кретање“. Између наслова воде и кретања ставио је име старог француског композитора. У циклусу објављеном у октобру 1905. представио је три композиције за један клавир. Другу, са одређеним карактером споре сарабанде, посветио је Рамоу.

Detaljnije

Рамоова музика на концерту 1903.

Дебиси је чуо прва два чина „Кастора и Полукса“ у париској Schola Cantorum. Критика коју је написао у „Жил Бласу“ касније је укључена у „Господина Кроша“. У тексту је лично навео место концерта и део који је чуо. Искуство са почетка 1903, када је после концерта поново оценио Рамоа, може се размотрити у вези са каснијом „Посветом Рамоу“.

У делу који приказује Касторову сахрану Дебиси је више пажње посветио људима који плачу него античким костимима и шлемовима. У оперским ликовима препознао је тугу коју познају и он и његова публика. О Полуксовом монологу записао је да је заборавио разлику времена и простора и осетио Рамоа као савременика. Описујући утисак концерта, више је ценио начин изражавања осећања него старост композиције. Рамо је за њега био представник старе Француске и композитор кога треба поново изводити и слушати.

У то време у Француској су постојала настојања да се Рамоове ноте обнове и објаве. Франсис Мањар је 1894. позвао на тај рад у листу „Фигаро“. Издавач Durand следеће године почео је да објављује сабрана дела. За извођење старих композиција музичарима су биле потребне читљиве ноте. Предлог из новина настављен је у заједничком уредничком раду композитора и издавача, који су клавирску музику и опере распоредили по свескама. Издавач и уредници припремали су материјал да и други музичари упознају Рамоову музику коју је Дебиси чуо на концерту.

Спорови о првој опери и Рамоова сабрана дела

Рамоова прва опера „Иполит и Ариција“ изведена је у Паризу 1. октобра 1733. Тада је имао педесет година и углавном је био познат као теоретичар хармоније. Опера је успела, али је изазвала и музичке спорове. Композитор чије ће име касније бити помињано у расправама о француској традицији поделио је мишљења публике већ првом опером. Рамоова каријера, којој се Дебиси дивио, обухватала је и аутора теорије и композитора који је нову музику представљао на сцени.

Француски чембало који је Луј Бело направио 1742.
Француски чембало који је Луј Бело направио 1742.

Рамо је мењао „Иполита и Арицију“ за нова извођења. Сачуване су верзије припремљене за представе 1742. и 1757. И са истим насловом садржај опере мења се у зависности од изабране композиторове редакције. Опера Комик је за представу из 2020. користила верзију из 1757.

Насловна страна Рамоове расправе о хармонији из 1722.
Насловна страна Рамоове расправе о хармонији из 1722.

Дебиси је учествовао и као уредник Рамоових сабраних дела код издавача Durand. Клавирска дела прве свеске из 1895. припремио је Сен-Санс, а оперске свеске д’Енди, Дика, Гилман и други. „Полихимнијске свечаности“ у Дебисијевој редакцији објављене су 1908. После почасти претходнику у наслову клавирске композиције 1905. преузео је и припрему његових оперских нота за штампу. У сабраном издању, чији су посао поделили издавач и више музичара, Дебиси је читао и уређивао одређено дело. После критике и компоновања наставио је занимање за Рамоа уређивањем партитуре.

И колеге су стару француску музику користиле у својим делима. Дика је написао клавирске варијације на Рамоову тему, а Равел је употребио Купреново име у „Купреновом гробу“. И у Дебисијевом окружењу настављали су се покушаји да се имена и музика претходника укључе у нове композиције. Дика је направио варијације на старију тему, а Дебиси самосталну клавирску посвету Рамоу. Композитори истог доба памтили су раније музичаре, али су бирали различите наслове и форме. У сваком делу на различит начин спојени су личност којој се одаје почаст и врста музике.

Слободна употреба сарабанде

Прва свеска „Слика“ следи редослед „Одсјаји у води“, „Посвета Рамоу“ и „Кретање“. Дебиси је 1905. завршио три композиције и објавио их у клавирском циклусу. Између воде и кретања у насловима ставио је име стварног композитора. Средњој композицији дао је наслов почасти, а око ње поставио дела другог карактера. Циклус је послао издавачу Durand пошто је написао и прерадио све три композиције. Задивљен старом опером, Дебиси је Рамоу посвећену музику објавио у новом клавирском циклусу.

У нотама је написао да се свира споро и тешко. Додао је да треба пратити стил сарабанде, али не строго. Сарабанда је назив плеса из старих свита. Композитор је прво одредио брзину и карактер, па објаснио колико треба следити плесни стил. Наслов посвете Рамоу и израз сарабанда позивају се на стару музику, а извођач свира по Дебисијевим нотама и упутствима. У партитури име старог плеса стоји уз захтев композитора да се његова форма користи слободно.

Пошто је послао циклус, Дебиси је питао издавача Жака Дирана да ли је лично свирао три композиције. Затим је изразио очекивање да ће његова дела заузети место у клавирској литератури поред Шумана и Шопена. Човек који је претходниково име ставио у наслов истовремено је чекао објављивање и оцене своје музике. У писму је говорио о томе колико се добро три нове композиције слажу и како ће бити оцењене.

Пре слања партитуре било је измена. У августу 1905. Дебиси је јавио Дирану да ће наредне недеље послати три композиције, али је променио распоред јер није био задовољан „Одсјајима у води“. Објаснио је да ће написати другу композицију са новим хармонским открићима и послао циклус крајем месеца. До краја је разматрао прво дело које ће изаћи уз посвету Рамоу. Листе за ручак и вечеру у Mahina укључују Микеланђелијеву „Посвету Рамоу“. Та композиција била је део рада на заједничкој преради три дела и припреми издања.

Дебисијева клавирска музика и уређивање опере

Иако одаје почаст Рамоу, дело је тешко разумети као нову композицију засновану на непосредном преузимању његовог музичког стила. Дебиси је ставио име претходника у наслов и написао сопствену клавирску музику. Искуство слушања Рамоове опере, упутство са именом старог плеса и довршена клавирска композиција следе једно за другим. Дебиси је ценио претходникову музику и у новом делу употребио своје акорде и клавирски израз.

Клод Дебиси на фотографији из Надаровог атељеа.
Клод Дебиси на фотографији из Надаровог атељеа.
Насловна страна Рамоове прве збирке за чембало из 1706.
Насловна страна Рамоове прве збирке за чембало из 1706.

Дебиси је 1905. објавио своја клавирска дела, а 1908. изашле су Рамоове „Полихимнијске свечаности“ које је уредио. Као Сен-Санс, д’Енди, Дика и Гилман у сабраном издању, читао је и сређивао старе ноте. Наставио је да пише клавирску музику и припрема претходникову оперу за издање. После критике пуне дивљења Рамоу посветио је време сопственом компоновању и уређивању партитуре. Занимање које је после слушања концерта изразио текстом наставио је у различитим публикацијама.

Савременик пронађен у прошлости

Дебиси је 1915. написао Сонату за флауту, виолу и харфу. И у њој је наставио интересовање за стару француску музику. Од издавања „Посвете Рамоу“ прошло је десет година. Променио је састав са соло клавира на камерну музику за три инструмента, али је наставио да се позива на ранија музичка доба. После клавирске посвете Рамоу и уређивања његове опере написао је нову камерну музику.

У опери коју је Дебиси слушао 1903. лик плаче због губитка вољене особе. У критици је написао да ту тугу разумеју и људи његовог времена. У клавирским нотама послатим издавачу 1905. записао је Рамоово име и упутство о стилу сарабанде. Дирану је изразио и очекивање да ће три дела стајати поред Шумана и Шопена. Забележио је разлоге дивљења старој музици, а после завршетка нове чекао извођење и објављивање. Име уваженог претходника остало је у другој композицији новог клавирског циклуса.

Музика коју слушамо у Mahina

У музици Mahina постоји и „Посвета Рамоу“ у Микеланђелијевом извођењу. Док слушате, можете разговарати о томе како је Дебиси клавирском композицијом исказао поштовање музичару који је живео много пре њега.