U ovom članku
  1. Моцартове партитуре и норвешке народне песме
  2. Ибзенова наруџбина и измене за представе
  3. Перово хвалисање и љуске лука
  4. Музика написана за афричко јутро
  5. Сатира и понављање у Дворани горског краља
  6. Свите са редоследом другачијим од радње
  7. Музика коју слушамо у Махини

Kratak odgovor

Григова Јутарња атмосфера потиче из сценске музике за Ибзенову драму Пер Гинт. Композитор је добио наруџбину 1874. и писао и мењао музику према потребама представе. Касније је одабрао поједине комаде и преобликовао их у оркестарске свите. Првобитно место радње музике која дочарава ведро јутро јесте Африка. Пре и после ње главни јунак Пер напушта Норвешку, путује кроз разне земље и представља се као неко други.

Detaljnije

Моцартове партитуре и норвешке народне песме

Григ је у детињству слушао Моцартову музику док је гледао мајку како свира и подучава. Његова каснија сећања на сусрет са Моцартом враћају нас у године када је музику учио од мајке. Када је на Лајпцишком конзерваторијуму добио задатак да напише гудачки квартет, проучавао је Моцартове и Бетовенове квартете. После дипломирања, на наступу у Бергену извео је Моцартов клавирски трио са братом Јуном, виолончелистом, и виолинистом Олеом Булом. И пре него што је почео да ствара дела заснована на норвешкој музици, учио је и изводио партитуре композитора из других земаља.

Норвешки музичар Оле Бул са виолином.
Норвешки музичар Оле Бул са виолином.

Григ је Хумореске оп. 6 посветио Рикарду Нурдроку, а Двадесет пет норвешких народних песама и игара оп. 17 Олеу Булу. Посвете у збиркама и наслови појединих комада сведоче о његовом интересовању за колеге музичаре и народне песме. Опус 17 укључује свадбене мелодије, игру халинг и песме за дозивање крава. Музику коју су људи у селима користили за различите потребе сабрао је у клавирске комаде. У насловима је сачувао намену песама и врсту игре, а у посветама навео колеге са којима је делио музику.

Свадбена поворка у Хардангеру на слици Тидемана и Гудеа из 1848.
Свадбена поворка у Хардангеру на слици Тидемана и Гудеа из 1848.

Олеа Крогер слушала је и записивала народне песме Норвежана. Ландстад и Линдеман објавили су мелодије које је сакупила, а Григ је био под утицајем таквих народних песама. Сакупљачи су песме које су људи певали претварали у нотни запис, а издавачи их штампали и преносили другим музичарима. Ипак, није потврђено да ли је Григ знао и за Крогерину улогу у прикупљању песама које су до њега стигле. Пре него што је те песме користио у клавирским комадима, постојали су сеоски певачи и сакупљачи који су њихове мелодије записали и сачували.

Ибзенова наруџбина и измене за представе

У јануару 1874. Ибзен је затражио од Грига музику за постављање Пера Гинта на сцену. Пишући музику према садржају драме, Григ је морао да узме у обзир и могућности оркестра и певача који ће учествовати у представи. При компоновању је било тешко припремити музику према стварним условима извођача на сцени. За разлику од самосталног оркестарског дела, морао је да усклади са током драме музику за време говора и кретања глумаца, као и музику коју ће певати певачи. Тако настала сценска музика први пут је изведена 1876. Од наруџбине до премијере прошло је више година.

Хенрик Ибзен на слици Кристијана Крога из 1895.
Хенрик Ибзен на слици Кристијана Крога из 1895.

Григ је касније мењао музику за нове представе. Партитура коришћена у Копенхагену 1886. постала је важна основа за касније уређивање сабраних дела. Сачувана је у Краљевској библиотеци Данске. Музиколози Руне Андерсен и Фин Бенестад почели су 1983. да истражују изворе сценске музике. Поређењем партитура коришћених у различитим представама проучавали су Григове измене и додатке. За разлику од дела завршених партитуром премијере, Пер Гинт има и сачуване материјале из припрема каснијих представа.

Перово хвалисање и љуске лука

Ибзенов јунак Пер отима невесту Ингрид са свадбе и затим је оставља. Не успева да остане ни уз Солвејг, која га је прихватила, него поново одлази. Сусреће тролове, лута далеким земљама и сваки пут бира улогу која му одговара. Замишља себе као велику личност, али не држи обећања дата људима са којима је био. Што се пустоловине више нижу, све му је теже да објасни зашто је првобитно отишао и шта је све радио. Ибзен у истој драми приказује Перово хвалисање, његове поступке и људе које је тим поступцима оставио.

Остарели Пер љушти лук слој по слој и присећа се улога које је играо. Сваком слоју приписује једну своју слику, укључујући себе као замишљеног цара, али до краја љуштења не налази језгро. Улоге кроз које тврди да је прошао бројне су, а када се оне уклоне, не остаје сопство које може да објасни. Ибзен то питање поставља кроз радњу у којој човек који је причао о великим пустоловинама љушти лук у руци. Док Пер редом одбацује имена која је сам себи давао, преостаје само још једна љуска.

Пред крај драме Ливац дугмади каже да ће Пера истопити и помешати са другим материјалом. Као што се дугме чија омча није добро направљена поново топи, тако замера Перу што није испунио своју улогу. Пер мора да нађе разлог да остане такав какав јесте. Док је љуштио лук, питао се да ли иза његових бројних улога постоји језгро, а пред Ливцем мора да објасни живот који је проживео. Помоћу лука и дугмади драма поново преиспитује пустоловине којима се Пер хвалио.

Музика написана за афричко јутро

Јутарња атмосфера користи се у четвртом чину, чија је радња у Африци. Григ је први снажан звук у комаду објаснио као сунце које излази између облака. Сачувани су и тај композиторов опис и место радње драме. Музику је написао композитор рођен у Норвешкој, али је у Ибзеновој драми служила за афричко јутро. У наслову самосталног оркестарског комада остало је само јутро, док се у сценској музици изводи према месту где борави Пер и току четвртог чина.

После Јутарње атмосфере изводе се Лопов и препродавац украдене робе, Арапски плес и Анитрин плес. Када музика која најављује јутро заврши, Перово путовање се наставља. Појављују се други ликови, а он у сусретима са њима бира поступке који му иду у прилог. Григ је распоредио различите комаде према том току. Касније је у свитама изменио редослед, али у сценској музици после јутра следе музика других ликова и плесови. У истој драмској представи коришћени су и комад за тихо јутро и комади за Перове наредне поступке.

Сатира и понављање у Дворани горског краља

Григов сопствени суд о У дворани горског краља изненађујуће је оштар. У писму пријатељу Францу Бејеру непријатним речима је описао претерано норвешки, самодовољан став и изразио наду да ће музичка сатира бити јасна. У писму је повезао народни карактер музике са сатиром коју је желео да изрази. Композитор који је користио народну грађу није представио дело као безусловну похвалу музици сопствене земље. Сам је објаснио да је у музику за заједницу тролова желео да унесе преувеличавање и сатиру.

Пер Гинт у дворани горског краља на Кителсеновој слици из 1913.
Пер Гинт у дворани горског краља на Кителсеновој слици из 1913.

Ритам овог комада може се чути и у вези са норвешком игром халинг. Халинг је брза соло игра са акробатским покретима, коју су млади мушкарци играли на свадбама и свечаностима. У комаду тему започињу виолончела, контрабаси и фаготи у ниском регистру. Прикључивањем других инструмената звук постаје јачи, а темпо бржи. Са сваким понављањем кратке теме мењају се инструменти који свирају и јачина звука. Понављањем исте мелодије Григ је у музику пренео драмску ситуацију у којој тролови окружују Пера.

Свите са редоследом другачијим од радње

Григ је одабрао поједине делове сценске музике и направио две оркестарске свите. Уместо да прати заплет драме, изабрао је редослед који га је музички задовољавао у оркестарском извођењу. Прва свита редом садржи Јутарњу атмосферу, Осеину смрт, Анитрин плес и У дворани горског краља. Комаде који су у драми коришћени у различитим временима и местима сабрао је у једну свиту. Преобликујући музику за сцену у самосталну концертну музику, променио је и редослед догађаја у драми.

На Махининим листама за ручак и вечеру Јутарња атмосфера наведена је уз име Невила Маринера. То је издвојени први комад Прве свите. Исту свиту затвара У дворани горског краља, где више инструмената понавља тему из ниског регистра. Први комад је првобитно представљао јутро, а последњи заједницу тролова. Између њих Григ је поставио Осеину смрт и Анитрин плес. Из музике написане за Ибзенову драму тако је одабрао четири комада различитог карактера и одредио редослед за оркестарско извођење.

Музика коју слушамо у Махини

За ручак и вечеру у Махини слушамо и Јутарњу атмосферу под управом Невила Маринера. Када зачујете познату почетну мелодију, можете за столом започети разговор о пустоловинама Пера Гинта уз које је ова музика првобитно звучала.