U ovom članku
Kratak odgovor
У Верленовој песми „Месечина“ људи под маскама свирају лауту и плешу. Певају о љубави и срећи, али као да не верују својим речима. Дебиси је 1882. написао вокално дело на те стихове, а касније још једну песму. Клавирску свиту започео је 1890. и објавио 1905. Трећа композиција прво се звала „Сентиментална шетња“, али је у припреми издања преименована у „Месечину“. Дебиси је оставио песме у којима се певају Верленове речи и засебну музику за клавир без текста.
Detaljnije
Маске и песма која не верује у срећу
Верлен је 1869. објавио збирку „Галантне свечаности“. „Месечина“ у тој збирци почиње поређењем нечије душе са посебним пејзажом. Кроз њега пролазе људи под маскама, свирају лауту и плешу. Лаута је стари инструмент чије се жице трзају. Песник описује људе који у врту певају и крећу се да би објаснио нечију душу. Свирачи и плесачи појављују се заједно, а маске су наведене од почетка.

Они у молу певају о победи љубави и складном животу. Верлен различито описује садржај песме и осећања певача. Они који певају о срећи као да у њу не верују и тужни су под раскошним костимима. Њихова песма меша се са тихом, тужном и лепом месечином. На крају се појављују и фонтане које међу мермером као да јецају од заноса. Верлен је у истој песми спојио љубав, маске, музику и воду, описавши заједно испевану срећу и тугу певача.
Дебиси је овим стиховима приступио на више начина. Два пута их је компоновао за глас, а клавирска „Месечина“ музички је засебна. Постоје дела у којима певач изговара Верленове речи и клавирска композиција са истим насловом. Читајући стихове, сусрећемо маске, плес и људе који певају о љубави. Пошто је прочитао једну песму, Дебиси је оставио дела за различите саставе.
Ватоове слике и Верленове свечаности
Наслов „Галантне свечаности“ означава и врсту слика Антоана Ватоа из XVIII века. На њима лепо одевени људи окупљени у окружењу налик парку учествују у љубавним играма. Француска краљевска академија је 1717, прихватајући „Ходочашће на острво Китеру“, одредила име за ту тему. Сликар је приказао одећу и заједничко дружење, а каснији песник употребио исти израз у наслову збирке. Назив сликарске категорије тако је ушао и у књижевно дело.

На Ватоовим сликама заједно су свечана радост и меланхолија. Приказујући дружење лепо одевених људи, изразио је и усамљеност у веселом скупу. И Верлен је писао о тузи плесача и певача. Ликови слике и песме нису исти, али у описивању оба дела помињу се пријатно окупљање и тужно осећање. Вато је положаје људи и позадину обликовао сликом, а Верлен речима описао људе који певају о љубави и не верују у срећу.
Бергамаска је назив плеса повезаног са италијанским Бергамом. У првој строфи „Месечине“ Верлен је једно до другог употребио француске masques, маске, и bergamasques. Две слично звучеће речи стоје у истом стиху. Дебиси је клавирски циклус назвао „Бергамаска свита“. Ту можемо упоредити Верленов избор речи за плес и маске и Дебисијев избор плесног имена за свиту. Место Бергамо, назив плеса и изрази у француским стиховима заједно су у позадини наслова.
Рукопис из 1890. и издање из 1905.
„Бергамаска свита“ заснована је на раном делу из 1890. и објављена 1905. Дебиси је на коректури записао 1890. да би показао да дело припада младости. Између раног рада и издања прошло је 15 година.

Четири композиције иду редом: „Прелудијум“, „Менует“, „Месечина“ и „Паспије“. Трећа је прво носила наслов „Сентиментална шетња“, а четврта „Павана“. Дебиси је пред издање променио два имена. „Прелудијум“ и „Менует“ задржали су прве наслове. Преименовао је две композиције уместо да одједном изабере сва четири нова имена. На штампарској коректури остао је процес тих промена.
Рана верзија предата је 1891. издавачу Choudens, а Хартманов наследник ју је 1902. продао издавачу Fromont. Дебиси је коначну верзију предао Fromont у априлу 1905. Ноте су објављене два месеца касније, у јуну. Први издавач их није одмах штампао, већ је дуго после њега други објавио коначне ноте. Пре тога Дебиси је обрадио коректуре и променио наслове. Рано дело предато Choudens публика је упознала као четвороделну свиту код Fromont.
Песме и клавирско дело са истим стиховима у позадини
Дебиси је 1891. написао „Галантне свечаности“ за глас и клавир. Објединио је „Пригушено“, „Месечину“ и „Марионете“. У аутографу вокалне „Месечине“ стоји и посвета госпођи А. Фонтен. За циклус је изабрао наслов збирке стихова, а за сваку песму наслов одговарајуће поетске композиције. Певач пева Верленове реченице, а пијаниста свира са његовим гласом. Дебиси је после читања збирке додао тонове песниковим речима и направио три песме.
Дебиси је Верленову „Месечину“ компоновао за глас и 1882, пре песме из 1891. После једног музичког обликовања стихова поново је написао друго вокално дело. Касније је исти наслов употребио за клавир. У две вокалне композиције истим речима додао је нову музику, а у клавирској је написао само музику дирки, без извођача који пева текст. Композитор који је поново читао стихове и написао нову песму употребио је њихово име и за соло клавир.
Редослед четири композиције и листе Mahina
„Менует“ и „Паспије“ у насловима користе имена старих плесова. У коначној збирци „Месечина“ стоји између њих. У целом програму после првог „Прелудијума“ свирају се „Менует“ и „Месечина“, а завршава „Паспије“. И ако данас са компилације слушамо само „Месечину“, у оригиналним нотама испред и иза ње стоје друга дела.
Листе за ручак и вечеру у Mahina одвојено наводе клавирску „Месечину“ Муре Лимпани и Чо Сонг-ђина. Чоов „Менует“ такође има посебну позицију. У оригиналној свити „Менует“ је друга, а „Месечина“ трећа композиција. Два наслова са листе зато припадају истом циклусу и појављују се као засебне нумере. Музичка листа за оброк тако распоређује делове циклуса у појединачне ставке.
„Месечина“ коју је Капле оркестрирао
На листи је и „Месечина“ у оркестарској обради Андреа Каплеа. Дебиси је написао клавирски оригинал, а Капле га је расподелио међу више инструмената. „Месечина“ је обрађена и за оргуље и друге инструменте. Зато се под истим насловом појављују снимци различитих састава. У клавирском солу један извођач преузима музику на диркама, а у оркестарској верзији дели је више инструмената и музичара. Наслов остаје исти и додају се аранжерово име и састав.

Дебиси, који је рано дело припремио 1890, употребио је име „Месечина“ за трећу композицију при коначном издању 1905. У документима пре и после тога постоје песме на Верленове стихове, промене наслова и аранжмани за друге инструменте. У стиховима људи певају о љубави и тугују, а у вокалним делима певач изговара те реченице. Клавирско дело користи исти наслов и изводи се као засебна музика. Приче о „Месечини“ тако су подељене између песникових речи, композиторових нота и издавачких коректура.
Музика коју слушамо у Mahina
Листа музике Mahina укључује клавирску „Месечину“ и оркестарски аранжман. Када чујете познату композицију, обратите пажњу на инструмент који носи мелодију. Уживање у овој музици обухвата и сусрет са истим делом у различитим саставима.





