U ovom članku
- Да ли је „Кишна кап“ званични наслов дела?
- Почетни поновљени тон остаје иза мелодије
- Исти тон непрестано мења улогу у акорду
- У тамној средини поновљени тон постаје тежак као звоно
- Када се почетак врати, постаје ли поновљени тон опет лак?
- Зашто није досадно дуго слушати један тон
- Четири питања о „кишној капи“ и поновљеном тону
Kratak odgovor
„Прелудијум кишне капи“ устаљени је надимак Прелудијума у D♭-дуру Op.28 No.15 композитора Chopin. Поновљени тон који пролази кроз цело дело у почетку звучи као миран пулс у средњем регистру; у тамној средини добија друго име тона и делује као тежак удар у дубоком регистру, а у завршном повратку поново постаје лакши. Чак и исти тон добија сасвим друго значење када се промене његова улога у околном акорду, регистар, јачина и густина пратње.
Три сцене у којима се поновљени тон мења
- Званична ознака дела је Прелудијум у D♭-дуру Op.28 No.15, а „Кишна кап“ широко коришћен надимак.
- Дело има 89 тактова, а поновљени тон пролази кроз светле спољне делове и тамну средину.
- Уместо бројања поновљеног тона, слушајте како се његов израз мења када се промене бас, акорди и регистар око њега.
Detaljnije
Да ли је „Кишна кап“ званични наслов дела?
Ово дело је Прелудијум у D♭-дуру Op.28 No.15 и има укупно 89 тактова. „Raindrop“ је широко коришћен надимак, али постоје и извори који, насупрот сећању Жорж Санд, упућују на то да је прва скица већ била направљена у Паризу.
Објашњење да је олуја на Мајорци непосредно извориште целе композиције нема довољно доказа. Надимак „Кишна кап“ помаже да се поновљени тон запамти, али није потврђен опис процеса компоновања ни једини начин слушања.
Почетни поновљени тон остаје иза мелодије
У уводу десна рука пева дугу мелодију, док поновљени тон у средњем регистру гради равномеран пулс. Ако изађе истом јачином, прекрива мелодију; ако остане у позадини, музици даје тиху напетост. То је прва сцена која може да подсети на кишну кап.
Немојте бројати сваки поновљени тон, већ најпре слушајте докле стиже мелодија изнад њега. Затим потражите само поновљени тон и чућете колико је дуго тај мали звук у позадини држао време целог дела.
Исти тон непрестано мења улогу у акорду
Исто име тона не значи исту функцију. У једном акорду он је близу стабилног средишта, а у другом звучи као напет тон који чека разрешење. Када се бас и други тонови око њега промене, боја понављања путује између светлости, сенке и немира.
То личи на исту филмску личност која другачије изгледа у различитој сцени и светлу. И без јачег свирања самог понављања, покрет баса и тамнији акорд чине да слушалац тон чује изнова. Композиција показује да музика више обрађује односе него један издвојен тон.
У тамној средини поновљени тон постаје тежак као звоно
При утврђивању тонова и акорда у средини Op.28 No.15 пореде се аутографски извори и прва француска и немачка издања. Поновљени тон траје и кроз тај одломак, али промене регистра, околне хармоније и јачине дају му сасвим другу тежину од почетне.
Тај део можете замислити као олују, звук звона или немирне кораке. У партитури се значајно мењају акорди и регистар око понављања, а сцена коју ћете над том променом замислити остаје отворена слушаоцу.
Када се почетак врати, постаје ли поновљени тон опет лак?
Када се после тамне средине врати мелодија у D♭-дуру, поновљени тон поново звучи као тиха позадина. Ипак, не осећа се сасвим исто као на почетку. У слуху остаје тешко сећање средњег дела, па и у миру постоји дубља сенка.
Ослушните како поновљени тон постаје све тиши до самог краја. Дело не брише понављање нагло, већ стабилизује околне акорде, спушта јачину и мења његово значење. Исти тон постаје нит која повезује почетак, напетост и повратак приче.
Зашто није досадно дуго слушати један тон
Збирка прелудијума Op.28 објављена је 1839. у Француској и Немачкој, а бр. 15 касније се продавао и засебно. Иако се широко изводи самостално, првобитно стоји у низу од 24 прелудијума.
Класични текстови ресторана Mahina Vegan Table не пуштају понављање да прође као позадина, већ у њему траже односе који се мењају. Када следећи пут чујете овај тон, желимо да поред надимка „Кишна кап“ чујете и израз који мењају хармонија и регистар.
Четири питања о „кишној капи“ и поновљеном тону
- Да ли је Chopin лично дао наслов „Кишна кап“?
- Потврђена званична ознака је Прелудијум у D♭-дуру Op.28 No.15. „Кишна кап“ је надимак који се широко усталио касније.
- Да ли је дело први пут настало усред олује на Мајорци?
- То није потврђена чињеница. Насупрот сећању Жорж Санд, постоје извори који упућују на то да је прва скица већ настала у Паризу.
- Колико тактова има композиција?
- Има 89 тактова.
- Зашто поновљени тон у средњем делу звучи теже?
- Зато што се мењају регистар, јачина, бас и околни акорди. Исти тон добија други израз када се промени однос који има у музици.
Проверите актуелне информације за посету и простор ресторана Mahina Vegan Table.
Погледајте информације за посету ресторану Mahina Vegan Table
