U ovom članku
  1. Композиције из Бишена и премијера у Паризу
  2. Париска изложба на којој је чуо јавански ансамбл
  3. Вече у Гранади и Фаљина посвета
  4. Две песме у „Вртовима под кишом“
  5. Различит материјал за један клавир
  6. Музика коју слушамо у Mahina

Kratak odgovor

Дебиси је током лета 1903. завршио клавирски циклус „Естампе“. У три наслова, „Пагоде“, „Вече у Гранади“ и „Вртови под кишом“, укључио је јавански гамелан, шпанске плесне ритмове и француске дечје песме. Писао их је у француском селу Бишен. У писму диригенту Андреу Месажеу записао је да недостатак новца за путовања надокнађује маштом.

Detaljnije

Композиције из Бишена и премијера у Паризу

Дебиси је три композиције написао током лета 1903, док је боравио у Бишену на северу Бургундије. У писму Месажеу из истог периода помиње далеке земље, али и тешкоће да плати путовања. Наслови „Естампа“ упућују на грађевине ван Француске и шпански град, а он је циклус завршио у Француској. Користио је музику коју је чуо и раније написане ноте као материјал. Претходне 1902. поставио је оперу „Пелеас и Мелисанда“, а од 1903. радио је и на оркестарском „Мору“. Лето у коме је написао „Естампе“ припадало је периоду повезаног рада на опери, оркестарској и клавирској музици.

Дебиси је подробно одредио и штампање циклуса. Изабрао је папир и затражио од издавача да наслов и његов монограм буду бледозлатни, а наслови појединачних композиција плави. Монограм је знак састављен од слова имена. Поред нота за извођење припремао је и корице. Објединивши три наслова у једном циклусу, распоредио је боје и слова. Захтеви за папир и боје које је послао писмом били су конкретна упутства за израду нота које ће читалац прво узети у руке.

У августу те године Дебиси је добио коректуру, а 20. октобра објавио циклус. Посветио га је сликару Жаку-Емилу Бланшу. Премијеру је 9. јануара 1904. извео Рикардо Вињес у париској сали Ерар. После завршетка током лета и припреме штампе ноте су изашле у јесен, а зими је пијаниста представио три композиције публици. Вињес је свирао „Пагоде“, „Вече у Гранади“ и „Вртове под кишом“ на концерту Националног музичког друштва. Место представљања циклуса завршеног у Бишену био је Париз.

Париска изложба на којој је чуо јавански ансамбл

Прва композиција, „Пагоде“, носи утицај јаванског гамелана који је Дебиси чуо на Светској изложби у Паризу 1889. Гамелан је ансамбл различитих инструмената. У традиционалним ансамблима Јаве и Балија више инструмената свирало је заједно, са бронзаним удараљкама у средишту. Ансамбли су коришћени за дворске и сеоске обреде, догађаје заједнице и позориште сенки. Музичари су тим инструментима пратили обреде и представе још пре него што их је Дебиси чуо у Паризу. Изложба је представила ту музику европској публици.

Музичари који свирају гамелан у краљевској палати у Џогџакарти 1888.
Музичари који свирају гамелан у краљевској палати у Џогџакарти 1888.

На изложби су постојали холандска поставка и простор који је приказивао јаванско село. Међу гамеланским инструментима пренетим у Француску било је и оних које је службеник Холандске Источне Индије поклонио француској влади. Извођење и кретање инструмената били су повезани са тадашњом колонијалном управом и организацијом изложбе. Дебисијево откривање нових звукова у јаванској музици треба посматрати заједно са околностима у којима су инструменти и музичари прешли из колоније у Париз. И након што су Дебисијеве клавирске композиције постале познате, традиција јаванских музичара наставила се самостално.

Јаванско село на Светској изложби у Паризу 1889.
Јаванско село на Светској изложби у Паризу 1889.

У „Пагодама“ Дебиси је утицај гамелана одразио кроз интервале кварте и квинте и спајање звукова различитих регистара. Заједно је обликовао ниске клавирске звукове, понављане фигуре и кретање у високом регистру. Фигура је кратак низ тонова који се може понављати или мењати. Звук ансамбла који је чуо у гамелану одразио је у нотама за један клавир. Написавши да извођач обема рукама преузме различите регистре, конкретизовао је утицај на инструменту другачијем од јаванског ансамбла.

Вече у Гранади и Фаљина посвета

Друга композиција, „Вече у Гранади“, има упутство да прати покрет хабанере. Дебиси је дело са именом шпанског града обликовао користећи плесни ритам. У Шпанији је провео само један дан, али је шпански композитор Мануел де Фаља високо оценио шпански карактер дела. Иако није дуго путовао и изучавао локалну музику, Дебиси је написао дело у коме је шпански колега препознао своју музичку традицију. Понављани плесни ритам под насловом Гранаде садржао је одлике шпанске музике које је колега разумео.

Лавље двориште Алхамбре у Гранади, које је Жан Лоран фотографисао око 1865.
Лавље двориште Алхамбре у Гранади, које је Жан Лоран фотографисао око 1865.

Фаља је 1920. за посебан број часописа посвећен Дебисију написао гитарску композицију „Омаж“. Касније ју је и сам пренео за клавир. На крају је цитирао музику „Вечери у Гранади“. Дебисијеву клавирску фразу употребио је у гитарској композицији да ода почаст колеги. У дело настало за меморијални број часописа укључио је фразу у којој поново изводи Дебисијеву мелодију и одаје му почаст. Музика коју је Фаља ценио могла се поново изводити у његовој посвети и остала је у гитарској и клавирској верзији.

Припремајући „Вече у Гранади“, Дебиси је употребио и своје раније дело. Прерадио је музику композиције „Линдараха“, претходно написане за два клавира. Материјал из дела подељеног између два извођача употребио је у соло клавирској композицији. Још пре дела са именом шпанског града испробао је сродну музику у другом саставу. У „Естампама“ поново ју је обликовао после „Пагода“ и повезао са завршном композицијом заснованом на француским песмама.

Две песме у „Вртовима под кишом“

Трећа композиција, „Вртови под кишом“, укључује две француске песме. Дебиси је употребио мелодије Nous n’irons plus au bois и Do, do, l’enfant do. Први наслов може се превести као „Више нећемо ићи у шуму“, а други су речи за успављивање детета. У композицији са кишом у наслову користио је мелодије које су људи певали. У брзо покретне клавирске ноте уградио је материјал песама, обликујући последњу од три композиције познатом француском музиком.

Илустрација и ноте песме „Више нећемо ићи у шуму“ у старој француској књизи дечјих песама.
Илустрација и ноте песме „Више нећемо ићи у шуму“ у старој француској књизи дечјих песама.

Могуће је да је повод за компоновање био дан када је Бланш по киши сликао Дебисијев портрет. То се, међутим, не може потврдити као околност настанка дела. Независно од тога, Дебиси је у „Вртовима под кишом“ поново употребио музику необјављених „Слика“ из 1894. Раније ноте такође укључују Nous n’irons plus au bois. Последња композиција после јаванске музике и шпанског плеса тако садржи француске песме и клавирску музику коју је Дебиси испробао девет година раније.

У последњој композицији наставља се музика са цитатима француских песама, а на крају прелази у Е-дур. Промена се може упоредити са престанком кише и појавом сунца. Овај опис времена јесте тумачење које повезује наслов и промену тоналитета. Дебиси је током композиције мењао тоналитет и завршио је у Е-дуру. Цитиране песме и промена у завршници припадају истој композицији. Киша стоји у наслову, али он до краја не понавља исту музику.

Различит материјал за један клавир

Ако три композиције слушамо редом, можемо упоредити различит музички материјал који је Дебиси користио. У „Пагодама“ је у средишту утицај јаванског ансамбла, у „Вечери у Гранади“ хабанера, а у „Вртовима под кишом“ француске песме. Свакој је дао другачији наслов и различито обликовао музику. Искуство боје гамелана, покушај шпанске клавирске музике и дечје песме из ранијих нота окупио је у једном циклусу. Три композиције деле састав за соло клавир, али имају различит материјал и ток.

Листе за ручак и вечеру у Mahina садрже све три „Естампе“ у извођењу Золтана Кочиша. Све изводи један пијаниста, а материјал се разликује. У „Пагодама“ користио је интервале и регистре под утицајем јаванског ансамбла, а у „Вечери у Гранади“ понавља хабанеру. У последњим „Вртовима под кишом“ укључио је две песме певане у Француској. Прерађујући ранију клавирску музику, Дебиси је у три солистичке партитуре распоредио ансамбл који је чуо на изложби, плес и познате песме.

Музика коју слушамо у Mahina

У Mahina слушамо три композиције „Естампа“ у извођењу Золтана Кочиша. Када знате како су јавански ансамбл, шпански плес и француске дечје песме постали клавирска музика, уживање можете наћи и у разликовању три композиције.