U ovom članku
Kratak odgovor
Назив Арија на Ге жици није наслов који је Бах уписао у своју Трећу оркестарску свиту. Други став носи назив Air. У деветнаестом веку виолиниста Аугуст Вилхелми прерадио га је за солисту и прописао свирање на Ге жици. Када се проширио аранжман са сниженим тоновима, који је омогућавао свирање целог комада на најнижој жици виолине, упутство за извођење почело је да се користи као наслов.
Detaljnije
Промена тоналитета и регистра за свирање на Ге жици
Вилхелми је оригинал из Де-дура пренео у Це-дур и снизио регистар мелодије. Промена је омогућила солисти да свира само на Ге жици. Ге жица је најнижа од четири жице виолине. Мелодију коју је Бах написао за гудачки ансамбл прерадио је тако да је један музичар непрекидно свира на једној жици. У уобичајеном називу Арија на Ге жици сачуван је услов извођења тог аранжмана. Гудачи који изводе свиту свирају Air у Де-дуру, а солиста у Вилхелмијевом аранжману мелодију у Це-дуру.

Бахов оригинални Air изводе гудачи и басо континуо. Басо континуо је начин пратње у којем музичар допуњава акорде на основу басовске мелодије и хармонских ознака. Испод деонице са мелодијом бас се непрестано креће, а остали гласови свирају истовремено. Док један глас задржава дуг тон, други се помера. Бах је уклопио покретни бас и друге гудачке деонице испод главне мелодије. У верзији коју је Вилхелми прерадио за соло виолину главну мелодију свира једна особа, док Бахов став има више заједнички извођених гудачких деоница.
У време када су Бахова оркестарска дела ретко извођена у облику блиском оригиналу, Вилхелмијев аранжман за виолину постао је веома популаран. Верзија која је један став оригинала претворила у соло комад са звучношћу најниже жице стигла је до нових извођача и слушалаца. Оригинал је имао тоналитет Де-дур и назив Air, а аранжман Це-дур и упутство за свирање на Ге жици. Познати наслов потекао је од упутства које је каснији извођач уписао у одређену партитуру, а не од Баховог назива става.
Соло партитура објављена у Бостону 1880.
Бостонски Thompson & Odell објавио је 1880. партитуру Air for G String за виолину и клавир. Став који је Бах укључио у оркестарску свиту штампан је тако да га могу заједно свирати двоје музичара. Уместо окупљања гудачког ансамбла, виолиниста и пијаниста преузели су по једну деоницу. Издавач је у Бостону продавао соло мелодију за ниску жицу виолине и клавирску пратњу. И у Америци, далеко од Европе у којој је Бах радио, људи који су желели да свирају ову музику могли су да набаве партитуру.
Трећа свита почиње француском увертиром. Облик те свите игара развијао се преко Лилијеве музике извођене на двору Луја XIV. После свечаног, спорог почетка следи бржи део у стилу фуге. Фугални стил означава начин у којем више гласова редом имитира исту тему. У Бахово време овакве свите са уводном увертиром називане су увертирама. И дело које данас називамо Трећом свитом пренето је под тим именом. Музика која се свира пре Air-а има структуру француске увертире.
После Air-а следе гавоте, буре и жига. Игре у свити стварају контраст различитим ритмовима и темпима. Бах је увертиру, Air и игре распоредио у једно дело. Низањем ових ставова у једној свити обухватио је метре и карактере различитих игара. У соло аранжману Air се изводи засебно, а у оркестарским деоницама музичари који свирају уводну увертиру настављају и са каснијим играма. Програм тако садржи различиту музику када се Air изводи као самостална минијатура или као други став целе свите.
Малерово издање и савремено извођење са гудачима
Schirmer је 1910. објавио издање у којем је Густав Малер уредио пет ставова одабраних из Бахове Друге и Треће свите. Малер је деонице клавира и оргуља за басо континуо допунио конкретним нотама. У партитури је понудио запис онога што је пратилац раније допуњавао на основу басовске мелодије и хармонских ознака. Док је Вилхелми мелодију пренео на најнижу жицу виолине, Малер је уредио музику за заједничко извођење оркестра и клавијатурних инструмената. При припремању истих Бахових дела мењали су различите делове.

Малер је унео упутства и у флаутску деоницу Друге свите. У гласним деловима требало је додати другу флауту, а по потреби појачати звук кларинетом. То упутство треба посматрати заједно са величином гудачког ансамбла који је имао на уму. Намера је била да се додају дувачки инструменти како флаута не би нестала у звуку великог гудачког корпуса. И дописана пратња и упутства за јачи звук дувача одражавају диригентову процену равнотеже стварног оркестра.
На наступу Холандског Баховог друштва у Амстердаму 2017. Ларс Улрик Мортенсен изабрао је други састав. Трећу свиту извео је са гудачима и клавијатурним инструментима, без дувача и тимпана. Избор је заснован на научној хипотези да су дувачке деонице додате касније и да је ранија верзија била претежно гудачка. Мортенсен је према тој хипотези припремио наступ са мање инструмената. У овом извођењу заиста нису коришћени дувачи и тимпани. Објашњење ране верзије, међутим, остаје хипотеза заснована на сачуваним партитурама.
Виолиниста који је створио аранжман за Ге жицу
По Листовој препоруци Вилхелми је на Лајпцишком конзерваторијуму учио виолину код Фердинанда Давида, концертмајстора оркестра Гевандхаус. Шездесетих година деветнаестог века наступао је као солиста на европским сценама, а потом је путовао по Северној и Јужној Америци, Азији и Аустралији. Од 1894. подучавао је виолину у лондонској музичкој школи Guildhall. Извођач са концертних подијума преносио је своју технику млађима кроз наставу. После студија виолине и наступа пред публиком у многим земљама поново је стао пред студенте.

Наставио је и однос са Вагнером. Вагнер је 1862. често долазио у Вилхелмијев дом и те године лично уписао у његов албум првих осам тактова увертире Мајстори певачи. На свечаности полагања камена темељца Фестивалског позоришта у Бајројту 1872. Вилхелми је свирао виолину у Бетовеновој Деветој симфонији под Вагнеровом управом. Вагнер га је изабрао за концертмајстора новог фестивалског оркестра. Солиста који је прерадио Баха за виолину и клавир у другим приликама радио је као члан великог оркестра којим је Вагнер лично дириговао.

Вилхелмијево име остало је и на виолини коју је поседовао. Инструмент који је Страдивари направио 1725. купио му је отац 1866. Отац, доктор права и виолиниста аматер, набавио га је за сина. Иако је Вилхелми имао више виолина, посебно је ценио ту коју му је отац обезбедио. Године 1896. продао ју је ученику Хугу Купфершмиту. Инструмент је касније променио више власника, а и данас је познат по Вилхелмијевом имену. Његово име остало је и у историји назива аранжмана и у историји власништва над инструментом.
Air у различитим извођењима
Бас у Air-у има и октавне скокове и поступно кретање. То није пратња у којој доња деоница непрестано држи исти тон док горња свира дугу мелодију. Док се бас креће, други гудачки гласови размењују тонове и комбинују дуге тонове са краћим покретима. Извођачи поштују трајање и висину записане у својим деоницама, свирајући истовремено са другим гласовима. Дуга мелодија, покретни бас и гласови који испуњавају простор међу њима припадају истом ставу, па музичари у ансамблу имају различите улоге.
Бостонски симфонијски оркестар је 21. октобра 2021. извео Бахов Air у сећање на Бернарда Хаитинка. Хаитинк је умро тог дана, а концертом је дириговао Андрис Нелсонс. Избором музике за извођење диригент је Баховим делом упутио последњи поздрав преминулом колеги. Став давне оркестарске свите постављен је на програм у знак сећања на смрт колеге музичара. И после Баховог времена музичари који су припремали концерте бирали су ову музику за одређене датуме и људе.
Вилхелми је променио тоналитет и регистар мелодије Air-а и солисти прописао свирање на Ге жици. Малер је клавијатурну пратњу Бахових свита исписао нотама и затражио појачавање флаутског звука. Мортенсен је изоставио дуваче и тимпане и водио ансамбл према хипотези о раном саставу са претежно гудачима. Каснији музичари припремали су Баха за различите инструменте и бројеве извођача. Мелодију коју је један виолиниста непрекидно свирао на ниској жици у другим извођењима свирају гудачи који међу собом деле бас и остале гласове.
Музика коју слушамо у Махини
На Махининој музичкој листи исту музику можете срести под именима Air и Арија на Ге жици. Уз задовољство препознавања комада, запамтите и причу да је наслов који нам је толико познат створио каснији извођач.





