Jean-Pierre Rampal: од студента медицине до флаутисте који је обележио 20. век

Зашто се Рампал назива флаутистом који је обележио 20. век?

Jean-Pierre Rampal рођен је у Марсељу 7/1/1922, а преминуо је у Паризу 20/5/2000, у 78. години. Оцењиван је као један од највећих флаутиста 20. века и много је допринео томе да флаута не остане само у оркестру, већ поново привуче пажњу као солистички инструмент. Та делатност јасно показује зашто се Рампал сматра флаутистом који је обележио 20. век.

Све до 1950-их било је ретко да извођач на дувачком инструменту наступа као солиста с оркестром. Рампал је срушио ту препреку, довео флауту у средиште сцене и отворио пут каснијим солистима. Допринео је да флаута поново постане широко вољен класични солистички инструмент и сматран је првим флаутистом који је окупио публику упоредиву с публиком пијаниста и виолиниста солиста. Зато Рампалов значај превазилази значај „једног славног флаутисте“: ближи је пиониру који је променио величину позорнице и распон публике доступне солисти на флаути.

Рампал је радио као флаутиста, диригент и педагог, а 1945. основао је Француски дувачки квинтет (5 чланова) и 1953. Париски барокни ансамбл. У интервјуу за амерички јавни сервис 1969. Рампал се присетио да му је први учитељ био отац и да је, уз свирање флауте, наставио школовање, универзитет и студије медицине.

Париз у ратно доба није био само позадина

У истом интервјуу Рампал се присећа да је за време немачке окупације отишао у Париз, студирао на Конзерваторијуму и освојио награду, а затим се вратио у Марсељ и наставио студије медицине. Објаснио је да је велики град попут Париза у то време за њега представљао безбеднији избор. Ратно пресељење је, дакле, убрзало његово музичко образовање, али није одмах значило прекид студија медицине.

И после освојене награде на Париском конзерваторијуму вратио се у Марсељ и поново започео студије медицине. Музички успех није одмах означио крај студентског живота; стварна промена професије дошла је касније, кроз извођачке ангажмане који су уследили.

Париске понуде за наступ промениле су смер његове каријере

Рампал се присећао да се после рата вратио на универзитет у Марсељу, али је током семестра добио понуде за наступе у Паризу и поново отпутовао тамо. Објаснио је да се боравак у Паризу, замишљен као кратак, наставио, па је прекинуо медицину и посветио се музичком раду. Његова прича показује да професију не ствара само страст, већ и образовање, одјек на сцени и односи с колегама.

Оставио је и мемоаре 『Music, My Love』, посвећене свом животу и музици. То није била прича завршена једним такмичењем или једним албумом, већ дуга каријера у којој су се слој по слој низали извођење, образовање и рад у ансамблима.

Био је повезан не само с постојећим репертоаром већ и с новим делима

Пол Арма је за Рампала написао више дела, међу којима је и 『Suite paysanne hongroise』 из 1952. године. То показује да Рампал није био само извођач старијих дела, већ је био повезан и с процесом у којем су композитори његовог доба писали нова дела за флауту.

Francis Poulenc телефоном је Рампалу јавио за нову сонату за флауту, а њих двојица су дело премијерно извела 18/6/1957. на Фестивалу у Стразбуру. Године 1958. Рампал и пијаниста Робер Вејрон-Лакроа први пут су извели ово дело у Сједињеним Државама. У сарадњи с композиторима, пијанистима и институцијама, Рампал је ширио прилике да се нова музика за флауту изведе на сцени.

Када први пут слушате Рампала

Ако се први пут сусрећете с Рампаловим извођењем, не покушавајте одмах да анализирате целу структуру дела; слушајте како се мелодија флауте наставља унутар једног даха. Ослушните на којем месту дуга фраза лако мења смер и колико се глатко нота спаја с нотом; тако ћете лакше осетити ток његовог извођења.

Када се навикнете на ток мелодије флауте, природно ћете почети да чујете и кретање пратећих инструмената, попут клавира, чембала или харфе. Ослушните места на којима флаута и пратња заједно застану или поново крену, као и места на којима један инструмент преузима мелодију другог и ствара следећи ток; тада се открива музичко ткање другачије од онога које чујете када пратите само солистичку линију.

Ако желите да упоредите различите снимке, задржите исти став и исту јачину звука, а промените само извођење. Довољна је једна разлика коју вам ухо ухвати: „мало је брже“, „нота траје дуже“ или „флаута звучи ближе“. Занимљивије поређење настаје када речима ухватите оно што сте заиста чули, а не када покушавате да погодите стручни израз.

Приче о класичној музици које се настављају у ресторану Mahina Vegan Table

У простору за обедовање ресторана Mahina Vegan Table пушта се класична музика. Мирне мелодије тихо испуњавају атмосферу простора, не ометајући оброк и разговор.

У овом журналу редом представљамо животе композитора и извођача иза класичне музике, процес настанка дела и разлике у начину извођења. Рампалов живот је прича о томе како један извођач може да прошири сцену и публику инструмента као што је флаута.